Podešavanja za Telsey ruter (SezamPro ADSL)
Postoji dva rešenja pomoću kojih se ovo čudo može naterati da radi kako treba. Pri tome, prvenstveno mislim na P2P programe.
1. Rešenje koje sam prvobitno koristio sastojalo se u korišćenju nečeg što se zove “PPP IP extension”, tj. da IP mog računara (jedinog koga kačim na net) bude praktično javni IP koji se vidi spolja. Kako bi ovo funkcionisalo, morao sam da koristim DHCP, tj. nisu bila potrebna nikakva podešavanja na računaru. Jedino što je trebalo da se uradi je da se pristupi modemu (standardno, 192.168.1.1 user: admin, pass:admin) i da se pronađe: Advanced Setup -> WAN. Zatim se odabere Edit dugme pored odgovarajuće konfiguracije (koja se dobije od providera). Posle dva klika na Next, pojaviće se i checkbox “PPP IP extension” koga treba čekirati. Posle dva klika na Next i jednog na Save, podešavanje je završeno. Modem kada proradi će poslati računaru javni IP koji će on koristiti.
Mana ovog rešenja je to što dolazi povremeno do resetovanja veze. Naime, verovatno dođe do kratkog prekida veze koga izazove ili ruter ili provajder (ili Telekom?) nakon čega se IP promeni (nisam uspeo da pronađem siguran uzrok ovome). Tada DHCP server osveži IP računara na novu. Uspostavilo se da ovo jako pravi problem pogotovo kod P2P programa , konkretno, eMule, koji nakon toga ne uspeva da se ponovo konektuje na eDonkey server. Problem se rešava isključivanjem pa ponovnim uključivanjem rutera. Naravno, ovo je prilično loše rešenje pošto su ti prekidi nepredvidivi i nekada se ne dese ni jednom za 12 sati, dok se nekada dogode i više puta u istom satu. Zbog toga sam pokušao i došao do rešenja dva.
2. Bolje rešenje sam pokušao i prvobitno da primenim ali uspostavili se da “forwardovanje portova” koje bi omogućilo funkcionisanje P2P programa za Telsey nije ista stvar kao za ostale. Naime, postoji opcija Port Triggering koja bi po svome opisu trebalo da radi ono što sam ja zamislio:
Some applications require that specific ports in the Router’s firewall be opened for access by the remote parties. Port Trigger dynamically opens up the ‘Open Ports’ in the firewall when an application on the LAN initiates a TCP/UDP connection to a remote party using the ‘Triggering Ports’. The Router allows the remote party from the WAN side to establish new connections back to the application on the LAN side using the ‘Open Ports’.
Međutim, nikako nisam uspeo da nateram programe da rade kako treba. Zbog toga sam pribegao onome što sada nazivam “1. rešenje”.
Daljim čačkanjem po podešavanjima sam pronašao i sledeću opciju:
NAT — Virtual Servers Setup
Virtual Server allows you to direct incoming traffic from WAN side (identified by Protocol and External port) to the Internal server with private IP address on the LAN side. The Internal port is required only if the external port needs to be converted to a different port number used by the server on the LAN side.
Iako ovo na prvi pogled tako ne izgleda, ono predstavlja rešenje za moj problem. Do ovog podešavanja može se doći Advanced Setup -> NAT -> Virtual Servers. Klikom na Add dobija se prozor za otvaranje novog izuzetka za propuštanje (u ovakvom načinu rada ruter blokira sve portove sem izuzetik). Sada je potrebno redom uneti portove svih P2P programa koji će biti korišćeni. Pošto oni obično rade samo sa jednom portom, External Port Start i External Port End predstavljaju praktično isti broj porta koji treba otvoriti. Pošto nama treba da je spoljni broj porta isti kao unutrašnji, i Internal portove treba podesiti isto. Broj porta koji P2P program koristi se može naći u njegovim podešavanjima i uglavnom može da se podesi proizvoljan broj. Jedina bitna stvar je da se poklapaju u podešavanju programa i podešavanju rutera. Naravno, da bi sve ovo funkcionisalo, treba koristiti Sezamovo default podešavanje, tj. opciju “PPP IP Extension” treba isključiti ukoliko je uključena.
Kada je sve ovako podešeno, internet bi morao da radi savršeno. Podrazumeva se da je sada moguće podesiti i ručno IP adresu na računaru, naravno sada lokalnu adresu (default je 192.168.1.x, gde x može biti broj od 2 do 255). Ukoliko je ručno unešen IP, potrebno je uneti i DNS servere (prim: 77.105.0.18, sec: 77.105.0.19) kao i default gateway (default: 192.168.1.1, ukoliko nije drugačije podešen ruter). Pročitao sam i da bi, kako bi ruter što manje zakucavao, valjalo poisključivati sve “auto” stvari koje postoje i sve konfigurisati ručno. Takvih podešavanja ima nekoliko, nabrojaću samo one koje sam sada usput video: UPnP, DNS, DHCP. Iako sam više puta pokušava, DHCP se uvek ponovo uključivao, ne znam zašto, ali pretpostavljam, pošto ga ne koristim, da on ni ne bi trebalo da pravi bilo kakve smetnje.
Jedino što još nisam probao je kako bi se ponašao kada bih prikačio još jedan računar na njega. Takođe, posle svih ovih podešavanja, ne bi bilo loše hardware-ski resetovati modem (isključiti iz struje) pošto mi se dešavalo da prestane da radi iako je sve dobro konfigurisano.
You must be logged in to post a comment.